Навигација

Честитке из САД руше лаж Приштине

  • 01.07.2021
Nebojsa Stefanovic

Извор: Танјуг

Док искаљују свој бес на Ричарду Гренелу, Читаку, Пацоли и многи други у Приштини у ствари су бесни на Александра Вучића.

Градоначелница Чикага Лори Лајтфут учинила је диван гест проглашавањем Видовдана за празник њеног града. Не постоји лепши начин да захвали стотинама хиљада српских исељеника, њених суграђана и генерацијама њихових очева и дедова који су уградили године свог живота и рада у Чикаго, један од најлепших америчких градова. Али градоначелница Лајтфут је овом одлуком без преседана упутила и поруку целом српском народу и његовој матичној држави Србији да поштује то што је била некад, а нарочито то што је Србија данас.

Видовдан је био повод да се пригодном честитком Србији и њеном народу обрати и амбасадор Ричард Гренел, један од најближих сарадника претходног председника САД Доналда Трампа. То је био веома леп гест човека који је уложио велики труд да се покрене замрли дијалог Београда и Приштине, а нарочито да се у кратком року у том дијалогу постигну неки конкретни резултати, али и Приштина подсети на претходно закључене споразуме. Човека који је имао прилику да често разговара са председником Александром Вучићем и да се увери о каквом се државнику светског формата ради. Као што је био у прилици и да добро упозна читаве гарнитуре приштинских политичара и да из "прве руке" види све њихове трикове и манипулације, да види модел по којем косовски Албанци већ деценијама граде причу о некаквој квазидржави. О згради чији су темељи направљени на злочинима, лажима и криминалу.

Баш ту приштинску гарнитуру дубоко је потресла Гренелова видовданска честитка Србима и Србији, па су пробали да му објасне да се 1389. против Мурата и Османлија нису борили Срби, него некаква "балканска војска" и да је цела прича о Видовдану фалсификат на којем се "храни српски национализам". Као пристојан човек Ричард Гренел упутио је културан одговор Вљори Читаку да не треба у свему да налази повод за огорчење, иако би делотворнија била помоћ стручњака другог профила.

Вљора Читаку и Беџет Пацоли годинама су у име приштинске власти водили такозване спољне послове. И када са две утицајне америчке адресе, у једном дану, Србима и Србији стигну срдачне видовданске честитке, они реагују бурно и у огромном страху "од својих", јер се испоставља да у тим својим спољним пословима нису урадили баш ништа. Плаше се, јер веома добро знају каква правила важе у њиховим редовима ако неко не обави посао како треба.

Док искаљују свој бес на Ричарду Гренелу, Читаку, Пацоли и многи други у Приштини у ствари су бесни на Александра Вучића. Он је једини кривац што се срушило њихово Потемкиново село о такозваној независности Косова. Биле су потребне године тешких и мучних разговора, невиђена енергија и пре свега државничка мудрост, коју пре председника Вучића нико из Србије није показао на међународној сцени, да дођемо до тога да наша земља буде уважавана, поштована као озбиљна и одговорна, али и стара и достојанствена држава. Тога су постали свесни и у Америци, која неће променити своју позицију о Косову и Метохији, али ће сада водити много више рачуна и о легитимним интересима Србије него што је то био случај икада раније.

Са тим не могу да се помире Читаку, Пацоли и сви остали извођачи неуспелог пројекта косовске независности. Они ће се понижавати некаквим надриисторијским тумачењима о Косовском боју, јер не могу да признају да не могу да победе у данашњој борби за КиМ.

Тешко им је да прихвате и речи америчког амбасадора у Приштини господина Коснета да морају да формирају Заједницу српских општина и да се предуго ослањају на помоћ из света кад год им нешто затреба, пошто нису способни да помогну сами себи. Не могу да се помире са тим да је "медени месец" прошао и да не могу да варају унедоглед цео свет, а нарочито САД као највећег и најмоћнијег покровитеља њихове такозване независности.

Највише су се преварили ако су мислили да ће Србија и њен председник Вучић одустати од својих националних и државних интереса и да се неће за њих борити свом снагом. Србија и њен председник воде ту борбу сваког дана, на сваком месту у свету и несмањеном снагом, али снагом знања, дипломатије и бриге о својој земљи и свом народу. Због праведности ове борбе и због жеље да се сви наслеђени проблеми реше како би се живот наставио у миру и напретку, Србија ужива највеће поштовање широм света. Честитке за Видовдан из Америке зато нису случајне и нису грешка. Оне су само мали, симболични гест старих-нових пријатеља Србије, који поштују њен народ и њену историју, али и борбу њеног председника Александра Вучића за економски јаку и самосталну Србију.